РЕЧ ПРЕ

„Ко пева зло не мисли, а ко мисли није му до песме.” Тако вели наш Милован Витезовић, први међу сарадницима Националне ревије, овогодишњи добитник „Вибове награде” за животно дело у сатири. Постоји, наравно, и трећи пут: и мислити и певати. Знати сва лица зла и упорно, ведро и уверено, градити добро. Тим путем и за ово издање крстарили смо српским простором и временом. Били смо у Ибарској клисури и Зрењанину, Бањи Ковиљачи и у Враћевшници, у Сиону и Лондону, под земљом и на пет најистуренијих тачака планете. Чак смо и океан два пута превеслали. Погледајте.  <

ГАЛЕРИЈА

САДРЖАЈ

Пролог
ОД ТЕШКИХ БРИГА ДО УПОРНЕ НАДЕ
Оријентација

Витраж 
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Албум
ЖЕНСКО ЛИЦЕ ВЕЛИКОГ РАТА
Исти херојски дух

Подухват
ОБНОВЉЕН СПОМЕНИК СРПСКИМ РАТНИЦИМА У ИБАРСКОЈ КЛИСУРИ
Горостас на стени
Група краљевачких стручњака и ентузијаста није дозволила да се уруши камени ратник који већ осамдесет пет година бди над клисуром. Поново се над Ибром издалека чита: Ибарским јунацима палим за краља и отаџбину 1912–1918. За мир душама јунака, за сећање и поуку потомака

Пише: Радмила Таминџић

Мурали
МАЛО ПРЕЛИСТАВАЊЕ ЗРЕЊАНИНСКИХ ЗИДОВА
Град покренут сликама
Мурал „Четир’ коња дебела”, насликан још 1992, спасен је из смртоносног загрљаја једне рекламе и синуо је новим сјајем. Исти аутор урадио је и мурал „Бројим само сунчане сате”. На неким другим зидовима осванули су великани српске културе, Бечкеречка тврђава, па чак и чувени Тротерови. Овај град насмешио се свом креативном и младалачком одразу у огледалу. И намигнуо

Текст и фотографије: Миодраг Грубачки

Вртови
У БАЊИ КОВИЉАЧИ, ПОДНО ГУЧЕВА, СТАРА РИЗНИЦА НА ОТВОРЕНОМ
Парк краљевске геометрије
Ту, у одломцима рукописа старих парковских мајстора, наћи ћете врсте којих нема нигде другде у овом делу Европе. Видећете и оне које нас својом жилавошћу и борбеношћу приморавају да се замислимо над њиховом симболиком. Зачудиће вас и неке домаће које, по књигама, овде не могу да опстану. Застаћете код цвећњака у облику круне. Разлога за понос, али и за забринутост је много. И једнима и другима Бања је најзад почела да приступа с пуном озбиљношћу

Текст и фотографије: Ненад Марковић

Стазе
ОД МАНАСТИРА ВРАЋЕВШНИЦА ДО ГОРЊЕ ЦРНУЋЕ, ИЗМЕЂУ СНЕГОВА И БЕХАРА
Устанак, дан пре
О вредним, смерним и гостољубивим монахињама, о бојазни да се тражи у невољи, о мукотрпној а сталној обнови манастира, о најбољим комшијама из Горње Црнуће, некадашње престонице Србије, и о тужном одласку игуманије Евдокије. О томе зашто ћемо ласно, ако јесмо људи

Пише: Милош Лазић
Фотографије: Саша Савовић

Боготражитељи
РУСКИ СВЕШТЕНИК ФЈОДОР КОЊУХОВ, НЕОБИЧНИ ХОДОЧАСНИК НА КРАЈ СВЕТОВА
Чудеса вечног путовања
Капетан дуге пловидбе, заслужни мајстор спорта, православни свештеник, сликар, књижевник, новинар. А само један човек. Једини је на планети досегао свих пет њених најистуренијих тачака. Био је на оба пола, два пута се пео на Еверест, четири пута јахтом опловио планету, превеслао два океана. А без помоћи Божје и светог Николаја, каже, не би стигао ни до трафике

Пише: Јован Пламенац

Pro memoria
ПОВОДОМ ПЕТЕ ГОДИШЊИЦЕ ОД ОДЛАСКА МОМЕ КАПОРА
Сентиментални рат и мир
С неодољивом лакоћом носио је своје херцеговачко господство, увек му додајући мало градског и светског шмека. Знао је како се испија ноћ и саговорник опчињава причом. Био је поносан на звања „кафански човек” и „ратни извештач из завичаја”. Проникнуо је откуд код издајника толики страх од уметности и трагова. Није штедео ни себе ни живот: узимао је и давао све. Разоружавао је хумором, освајао вицевима на свој рачун. Када је отишао, био је, наравно, леп дан. Нисмо имали, нити ћемо имати, још једног таквог

Пише: Мишо Вујовић

Живот, романи
ПИСАЦ СЛОБОДАН ДЕСПОТ СА АЛПСКИХ ВИДИКОВАЦА ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Дом ван домета зла
Одрастао и класично образован на Западу, а загледан на све стране, далеко и дубоко. Пише на француском, преводи са пет европских језика. У Срему, међу тополама на митровичкој обали Саве, има своје лично Стражилово. Каже да је технолошки човек инвалид у убрзаној еволуцији ка стадијуму гојазног црва. На фронтовима медијског рата схватио је како је Империја изгубила контролу над „наративом светских криза”. Кад је тешко, уз Христову молитву понавља неколико стихова Бодлера и Ахматове. Тако брани своје склониште пред ружноћом и пролазношћу. Тако озари дан

Пише: Бранислав Матић

Победник
НЕМАЊА МАТИЋ, ФУДБАЛСКА ЗВЕЗДА „ЧЕЛЗИЈА” И СРПСКЕ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Степеницама до врха
Његове слике из Тамнаве светле. Памти сеоско игралиште, порту, људе. Ту је његово Врело стрпљења и истрајности, вере и воље. Прва и последња тачка. Из српског клупског фудбала, срећом, отишао је рано. Није морао да гаца по блатишту, није превише рањаван. После – у Кошицама, Витесеу, Лисабону, двапут у Лондону – оставио је и понео колико год је могао. Мера је била кључна лекција. Схватио је да је фудбал игра и рат. И да је скромност привилегија великих

Пише: Дејан Булајић

Палета
ЈОВАН БИЈЕЛИЋ (1884–1963), СЛИКАР И АКАДЕМИК, ПЕДЕСЕТ ГОДИНА КАСНИЈЕ
Све боје слатких горчина
Прешао је дугачак пут и многе мостове. Сликао је реалистички, још више интимистички, у духу међуратног модернизма, али и крајње експресионистички. Сродници су му Кислинг и Модиљани, Паскин и Вламенк. Највише је ценио Тинторета и Делакроа. Живот га није штедео, али је све тешке ударце издржао храбро, у слободи коју је сам себи дао. Искусио је сувише патње да би се тек поигравао естетизмом и био денди. Неки су га потцењивали, а он је видео знатно испред свог времена

Пише: Дејан Ђорић

Кадрови
ДЕЦЕНИЈАМА СЕ У БЕОГРАДУ СНИМАЈУ ВЕЛИКИ ИНОСТРАНИ ФИЛМСКИ ХИТОВИ
У вртлогу светских слика
Откад постоји, филм има важну улогу у сентименталном васпитању Београђана, баш као и Београд у историји филма. Од Филмског града у Кошутњаку до предела у широј околини престонице, овде су настали „Дуги бродови”, „Џингис-кан”, „Марко Поло”, „Каравађо”... Снимале су и такве величине као што су Сергеј Бондарчук или Ален Делон, Лик Бесон или Ралф Фајанс. Би-би-си је овде снимао свој „Рат и мир”. После паузе због ратова у рушевинама Југославије, светске филмаџије су опет ту. Од тога значајне користи имају и гости и домаћини

Пише: Зоран Плавшић

Бајка
У ПОТРАЗИ ЗА ВРЕТЕНКОМ, ОСМИМ ПАТУЉКОМ, ДРАГИМ И НЕПОДНОШЉИВИМ
Повратак у своју причу
Бива то понекад: на неком раскршћу, јунак једне погрешно утрчи у другу бајку. Повуче га прича. И онда настане пометња међу приповедачима. Морају да употребе сву своју вештину да би ствари одржали под контролом. Једном, у таквој неприлици, морали су да се укључе и добри гусари са Саве. После свега, успешно су се вратили у луку, на крају кеја у Блоку 45. Донели су и једно орлово перо, којим записујемо све ово

Пише: Небојша Јеврић

Судбина и коментари
КАТАРИНА БРАНКОВИЋ (1418–1492), ПРАУНУКА КНЕЗА ЛАЗАРА, ГРОФИЦА ЦЕЉСКА
Изнад бола и смрти
Као да је у свом животу објединила трагичну судбину династије Бранковића и грофова цељских. Усуд последњих. Њен отац Ђурђе био је последњи значајни владар златног српског средњовековља, а њен муж Урлих II Цељски последњи изданак своје знамените породице. Катарина је надживела своју децу, мужа, браћу, родитеље, сестру. Али, у складу са својим пореклом и рангом, остала је чврста у вери и достојанствена. Никада свој бол није преносила на друге

Пише: Орхидеја Јосифовски

Наслеђе
ЈОШ ЈЕДАН ЗНАМЕНИТИ ГЛАС СРПСКОГ ХОМЕРА
Задужбина Стојана Хајдука
Хајдучко занимање постало му је лично песничко име. Живео је надомак смрти, у гори и у тамници, у време када су вештице односиле децу. Српском епу дао је много, и споља и изнутра. Певао је о јунацима од Шибеника и Удбиња до Дурмитора и Скадра. Волео је витештво и мудрост, окате сабље и крилате коње, женидбе и мегдане. Истраживао моћ жене и драму издаје. Стизао до висина са којих се види да је на крају почетак

Пише: Драган Лакићевић

Трагови
ВРЊАЧКА БАЊА ПАМТИ СВОЈЕ СТАЗЕ ВЕЛИКАНА
Велико срце Томаса Липтона
Пре тачно сто година, у јеку битака и велике епидемије тифуса, овај ирски сер рођен у Глазгову, чувени произвођач чаја, донео је велику помоћ Србима и боравио у Бањи. Био је одушевљен Србијом и њеним народом. Бања ће ове године обележити места на којима је боравио и оживети друге успомене на њега. Неговање таквих вредности постаје део бањског туристичког имиџа

Путокази
КУЛТУРА У РУМИ НИСУ САМО ПРИГОДНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ
Смисао посвећеног неговања
Да, провинција је психолошка а не географска категорија. Да, ведрије је и лепше са културом. Да, без традиције и корена били бисмо само „сламка међу вихорове”. Зато се у Руми труде да не одвајају привређивање од културе живљења, наслеђе од модерности, и да програми установа културе заиста буду део свакодневице овог вредног и талентованог света

Окупљања
ПРАЗНИЧНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ И ЊИХОВИ ОДЈЕЦИ
Сремски магични трг
Било је и још се приповеда. На прелазу између година и бројчаника, на распусту, град је био обојен у црвено и зелено, „цео прекривен осмехом”. Играло се, свирало и певало, такмичило и заљубљивало, награђивало и поклањало. И опет ће. Ко би томе одолео, а и зашто би?

Везе
МТ:С АНДРОИД КОНКУРС „ТЕЛЕКОМА СРБИЈА”
Увод у предузетништво
Ученици гимназија показали су велику креативност и знање у изради апликација за мобилне телефоне, као и способност да размишљају предузетнички. Учествовале су школе из Београда, Новог Сада, Крагујевца, Сенте, Ваљева. „Телеком Србија” наставиће да помаже младима да остану посвећени свом образовању и каријери, те да и једно и друго граде у својој земљи

Здравље
ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ ЗА ПРОГРАМЕ „МЕРКУРОВОГ” ЦЕНТРА ЗА МЕДИЦИНСКУ ЕСТЕТИКУ
Подмлађивање
Персонализованим програмима уравнотежења телесне масе, преобликовања тела, терапија, исхране, тренинга, однедавно су додати подмлађивање коже, естетска хирургија и естетска стоматологија. Ту су и најмодерније процедуре апаратима, као и гинеколошки програми

Енергија
МАЛА ХРОНИКА ОПОРАВКА РУДАРСКОГ БАСЕНА „КОЛУБАРА”
Најтежа година, највећи подвизи
Удар поплава био је страшан. У мају 2014, за једну ноћ, све је стало и чинило се да је ситуација безизлазна. Прогнозе су биле врло песимистичне и мало ко се усуђивао да их јавно износи. Активирани су сви потенцијали, и финансијски и људски, и држава и струка. Већ сада, много пре и најсмелијих прогноза, ради се на сва четири површинска копа и производња достиже 90 одсто оне од пре поплава. Тешко искуство опет је показало колико се много може и колико се још мора

Пише: Ана Павловић

Енергија
УСПЕШНО ОБНОВЉЕН БЛОК А-3 У ТЕРМОЕЛЕКТРАНАМА „НИКОЛА ТЕСЛА”
„Тројка” опет у систему
После две стотине осамнаест дана сложених радова, Блок је уведен у мрежу 4. фебруара. Пројекат је вредан 78 милиона евра, а у њему је учествовало више од тридесет домаћих и иностраних фирми. Номинална снага Блока повећана је на 328,4 мегавата (23 више него раније). Модернизован је и систем управљања, а рад усклађен са еколошким стандардима ЕУ

Пише: Миодраг Вуковић